| |
|
|
| |
Električni orgazam
Dom omladine Beograda
20. april 2019.
|
 |
|
| |
Električni Orgazam je prošle godine izdao dvanaesti studijski album "Gde smo sad?" (Mascom) i započeo promotivnu turneju novog diskografskog izdanja koje je objavljeno na CD-u i vinilu.
Posle raznih izozemstava i tuzemstava došlo je vreme za koncerte u Novom Sadu (19. april) i dan kasnije, Beogradu. Čuo sam da su u NS bili odlični, pa sam rešio da proverim to na licu mesta, odnosno u Sali Amerikana, u Domu Omladine. Pošto sam se zapetljao u prevozu, da ne pričam detalje (nedostajala mi je samo još kamila da stignem do mog odredišta!), tako da je kašnjenje koncerta je dobro došlo.
Kad se bend pojavio na sceni, bio sam spreman kao zapleta puška! Uz poneko osvežavajuće piće, i još bolje, odlično društvo, dočekah zvučni udar Gileta i drugara. Dakle, od samog početka bili smo oduševljeni izuzetnom svirkom grupe i energijom koju su isporučivali sa bine. Sad će neko da primeti da sam pristrasan pošto Gileta znam još od 1980. godine, pa kao ja navijam za njega i El. Org :)
Trebali ste biti prisutni (a mnogi od vas nisu!) da vidite kako zvuči punokrvni rokenrol! Nastup je započeo mojim favoritima, "Krokodili dolaze" i "Konobar". Posle odličnog uvoda, nastavili su sa "Bejbi daj da vidim sad", "Afrika," Daj daj daj" i "Da si tako jaka". Lakmus za ocenu kvaliteta, čuveni dvojac Buljugić/Tomić, dao je svoj amin na dobar razvoj koncerta, pa mi je bilo lakše da uživam u nastupu El. org-a.
Nove pesme "Bila si kao san" i "Gde smo sad", legle su kao kec na desetku, a i Ljuba se nešto mnooogo raspevao, pa je Gile malo vokalno predahnuo. Presečeno sa "Seks droga nasilje i strah (iz 1992), nastavilo se sa novim pesmama "Bio sam loš" i "Odvedi me do rupe".
Nastavak sa "Spojimo se sad", "Svečane bele košulje" još više je zapalio publiku, a kod "Kapetana Esida" i "Bejbi ti nisi tu" priređene su prave ovacije. Ne moram ni spomenuti da su svi prisutni znali reči svih pesama (ali, eto ipak sam spomenuo!). Poslednji deo koncerta bio je ispunjen samim kečevima iz rukava: "Težak kao konj", "Ja ne postojim" (moj favorit!), "Locomotion", "Nemaš nikom ništa da daš".
I za sam kraj "Debela devojka", "Igra rokenrol cela Jugoslavija" i posveta Čavketu, "Kako bubanj kaže". Naravno publika je tražila još pa je na bis dobila "Nebo" i "Zlatni papagaj". Izuzetno furiozno izvedeni ostavili su nas bez daha.
Hvala Giletu, Ljubi, Banani, Švabi i Pačetu što su nam dali pravu dozu pozitivne energije i čistog rokenrola. Eto u ovakvim vremenima ovaj koncert prestavlja melem za dušu i telo. Hvala ljudima koji su bili na koncertu, hvala grupi, hvala što ima ovakvih događaja koji doprinose da se ljudi usprave i izdignu iznad surove svakodnevice.
tekst - slobodan vlaketić
fotografije - nebojša mićković
|
|
|
|
